Pred vama je istinita priča o dobroti i velikodušnosti.
Ime mu je bilo Fleming, bio je siromašan škotski seljak. Jednog dana, dok je crnčio u polju kako bi njegova porodica mogla preživeti, čuo je iz obližnje močvare povik u pomoć.
Odbacio je alat i otrčao u močvaru. Tamo je, zaglibljen do pojasa u crnom blatu, prestrašeni dečak vikao i borio se, da bi se izvukao iz močvare. Seljak Fleming spasio ga je od sigurne smrti.
Sledećeg dana u seljakovo se dvorište dovezla bogata kočija. Elegantno odeveni plemić izišao je iz kočije i predstavio se kao otac dečaka kojeg je seljak spasio.
– Želim Vam platiti, rekao je plemić. Spasili ste život mojem sinu!
– Ne, ne mogu primiti novac za ono što sam učinio, rekao je škotski seljak i odbio ponudu.
Tada se na vratima pojavio seljakov sin.
– Je li to Vaš sin? – upitao je plemić.
– Da! – ponosno je odgovorio seljak.
– Dopustite mi da mu osiguram obrazovanje kakvo ima i moj vlastiti sin. Ako je momak imalo sličan ocu, bez sumnje će stasati u čoveka na kojega ćemo obojica biti ponosni.
Tako je i bilo.
Sin seljaka Fleminga pohađao je najbolje škole i završio Bolničku medicinsku školu sv. Marije u Londonu i postao poznat u svetu kao Sir Alexander Fleming, pronalazač penicilina. Nakon godina plemićev sin, koji je bio spašen iz močvare, razboleo se od tuberkuloze.
I šta ga je tada spasilo? Penicilin!
Zato činite dobro i dobru se nadajte. Dobro je činiti dobro!